Удружење Мисли добро из Бањалуке поднијело је данас иницијативу за измјену Правилника о начину контроле цијена, начину обликовања цијена лијекова и начину извјештавања о цијенама лијекова у БиХ којом се тражи да се велепродајне марже смање са осам на шест одсто.
Иницијативом је затражено и да се као референтне земље за израчун цијена лијека узму Србија, Хрватска и Северна Македонија, а не као што је сада случај Србија, Хрватска и Словенија гдје је је животни стандард далеко већи у односу на Босну и Херцеговину.
Инцијатива је послана Агенцији за лијекове БиХ, Стручном савјету Агенције за лијекове БиХ, Савјету министара БиХ и Министарству цивилних послова БиХ, на тржишту БиХ, а како је оцијењено, дошло би до значајног смањења лијекова и то не би угрозило пословање било којег привредног субјекта.
"Не тражимо ништа што већ нема у региону. Регулатива која је тренутно на снази у Босни и Херцеговини у искључивом је интересу велетрговаца и малопродајних ланаца апотека и највише на штету грађана Босне и Херцеговине. Тржиште лијекова у БиХ вриједно је више од 700 милиона КМ и очигледно је да се регулатива усвајала под утицајем разних лобија. Тражимо само да се велепродајне марже ускладе са онима у региону јер у Србији и Црној Гори је максимална велепродајна маржа шест одсто, а у Босни и Херцеговини осам одсто", рекао је Урош Вукић, пројект менаџер Удружењу Мисли добро на пресс конференцији у Сарајеву.
Ово удружење недавно је јавности презентовала резултате анализе "Реална цијена лијекова" која је показала да грађани Босне и Херцеговине плаћају највише цијене лијекова у односу на Хрватску, Србију и Црну Гору.
Када је ријеч о Правилнику, Босна и Херцеговина до 2017. године била је једина земља у Европи која није имала такав документ.
Иницијатори промјене Правилника истичу да је то одговарало искључиво велетрговцима и малопродајним ланцима апотека који управо у Босни и Херцеговини убиру највиши профит.
"Корист од усвајања иницијативе имала би шира друштвена заједница како грађани тако и фондови здравственог осигурања и болнице. С обзиром на профит који остварују велетрговци и малопродајни ланци апотека, сигурни смо да ни у њиховом пословању не би дошло до озбиљних проблема. Фармацеути су затварањем својих бизниса пријетили и када је усвајан Правилника о начину контроле цијена, начину обликовања цијена лијекова и начину извјештавања о цијенама лијекова у БиХ, али до тога није дошло. Чак у односу на 2017. годину у БиХ имамо далеко више апотека", нагласио је Саша Стефановић, члан Удружењу Мисли добро.
Анализа "Реална цијена лијекова", урађена је у оквиру пројекта "Подршка грађанима у борби против корпције" који имплементирају Центри цивилних иницијатива уз финансијску подршку УСАИД-а.
