ЕКОНОМСКА ПОЛИТИКА

РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

С А Д Р Ж А Ј

 

 

1.ПресјекекономскогстањаРепубликеСрпске

1.1. Анализа стања индустрије Републике Српске

1.2. Спољнотрговинска размјена индустрије

1.3. .Број запослених радника у индустрији

1.4.  SWOT анализа индустрије

2.СТРАТЕГИЈА РАЗВОЈА МЕТАЛНЕ И ЕЛЕКТРО ИНДУСТРИЈЕ

            2.1 Анализа стања у сектору металне и електро индустрије

2.2.Трендкретања броја запослених у металном и електро сектору

   2.3. Спољнотрговинска размјена

2.4.SWОТ анализа металног и електро сектора Републике Српске

2.5.Конкурентност металног и електро сектора

 

3.СТРАТЕГИЈА РАЗВОЈА ДРВНЕ ИНДУСТРИЈЕ                              

            3.1Анализа стања секторадрвне индустрије

            3.2  Тренд кретања броја запослених у дрвној индустрији

            3.3. Анализа спољно-трговинске размјене

            3.4SWОТ анализа дрвног сектора Републике Српске

3.5 Односи ЈПШ ''Шуме Републике Српске'' – индустријска прерада дрвета

 

4.СТРАТЕГИЈА РАЗВОЈА ИНДУСТРИЈЕ ТЕКСТИЛА, КОЖЕ И ОБУЋЕ

            5.1 Анализа стања у индустрији текстила, коже и обуће

            5.2Тренд кретанја броја запослених

            5.3 Анализа спољно-трговинске размјене

 

5.СТРАТЕГИЈА РАЗВОЈА ПОЉОПРИВРЕДЕ

 

5.1 Анализа стања у сектору пољопривреде

5.2Тренд кретанја броја запослених

5.3 Анализа спољно-трговинске размјене

 

 

6.ПРАВЦИ ДЈЕЛОВАЊА ИНСТИТУЦИЈА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ ЗА УКЛАЊАЊЕ И УБЛАЖАВАЊЕ ОГРАНИЧЕЊА ЗА РАЗВОЈ ИНДУСТРИЈЕ

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

1.  Пресјекекономскогстањау РепублициСрпској

 

Економија Републике Српске је  неколико пута након избијања глобалне финансијске кризе узимала замах да би након тога поново успорила.Она данас у смислу маркоекономских показатеља даје  знакове опоравка али он је и даље крхке природе, јер су значајне осјетљивости још увијек присутне. РС заостаје за другим државама у региону по питању приближавања прихода нивоу у напредним  европским економијама, са просјечним приходом по глави становника на нивоу нижем од једне  трећине просјечног прихода у европским економијама, а процес приближавања прихода је у  посљедњих неколико година у застоју. Што је још важније, стопа незапослености упорно остаје на веома високом нивоу, а посебно забрињава висока стопа незапослености код младих, као и дугорочна незапосленост. Низак ниво приватних инвестиција успорио је отварање радних мјеста уприватном сектору и раст потенцијалног БДП-а.Ако се занемари декларативна опредјељеност за реформе, може се закључити да је основнициљекономскеполитике Владе Републике Српскепосљедњихгодинабиликуповина социјалног  мира и очување плата и стечених права запослених у јавном сектору.Укупна издвајања за плате у јавном секторусу велика и потискују важну инвестициону потрошњу за подстицање раста. Високо пореско оптерећење рада и значајно веће плате у јавном у односу на приватни сектор су повезани са слабим порастом запослености у приватном сектору.

 

Области образовања и здравства и чине највећи дио запослености у јавном сектору  и без рјешавања неефикасности у овим секторима, нпр. вишка немедицинског особља у здравственом сектору или школски систем који је постао неефикасан због великог смањења броја дјеце школског узраста у протеклих 15 година, не може бити било каквог значајног смањења укупног издвајања за плате. У том смислу превелика буџетска потрошња може Републику Српску довести у озбиљне проблема ако се погледају економски и финансијски изазови који предстоје наредних година.Процјењује се да ће 2018. године РС на отплату дугова потрошити готово милијарду марака или трећину буџета.Друга трећина требаће за  исплату пензија, судећи по садашњим пројекцијама Фонда ПИО који предвиђа и даље старење популације и повећање броја пензионера. Трећа милијарда од које се тренутно издваја 745 милиона КМ за плате радника у јавном сектору (са трендом раста од 20-30 милиона годишње) сасвим сигурно неће бити довољна да се очува финансијска стабилност која подразумијева редовно  сервисирање обавеза из буџета. Ово посебно забрињава јер привреда РС свакако не може да издржи додатни степен пореских оптерећења.

 

 

			Категорија					2014				2015				2016					2017						2018
	1	Сервис спољног дуга						265,0				219,8				275,0					364,2						376,6
		1.1.	Републике Српске				200,7			143,8					184,1					262,0					278,0
		1.2.	јединица локалне самоуправе				3,6			5,6					7,7					8,0					8,0
		1.3.		јавних предузећа и ИРБ-а			60,6			70,4					83,3					94,2						90,6
2		Сервис унутрашњег дуга					352,4			397,0					517,7					506,0						593,4
		2.1.		Републике Српске			216,9			258,5					413,4					405,1						497,5
		2.2.		јединица локалне самоуправе			66,7			74,8					60,7					59,0						55,7
		2.3.		фондова социјалне сигурности			68,8			63,8					43,5					41,9						40,2
3		Сервис јавног дуга РС					556,7			546,4					709,4					776,0						879,4
		3.1.		спољни дуг (1.1.+1.2.)			204,3			149,4					191,7					270,0						286,0
		3.2.		унутрашњи дуг (2.1.+2.2.+2.3.)			352,4			397,0					517,7					506,0						593,4
4		Сервис укупног дуга РС					617,4			616,9					792,7					870,2						970,0
		4.1.		спољни дуг (1.1.+1.2.+.1.3.)			265,0			219,8					275,0					364,2						376,6
		4.2.		унутрашњи дуг (2.1.+2.2.+2.3.)			352,4			397,0					517,7					506,0						593,4
5		Сервис дуга из Буџета РС					518,1			526,9					726,2					805,5						908,5
		5.1.		спољни дуг (1.1.+1.2.+.1.3.)			265,0			219,8					275,0					364,2						376,6
		5.2.		унутрашњи дуг (2.1.+2.3.2.)			253,2			307,1					451,2					441,2						532,0

 

 

Доказ за ову тврдњу је значајан развој црног тржишта рада након повећања стопе доприноса, или повећање црног тржишта нафте и дувана након увођења нових акциза на ове производе.У том смислу економија Републике Српске треба бројне структуралне реформе како би се поставила на одрживим основама.

Од почетка  свјетске економске кризе привредни раст за мањим одступањима непрестано се врти око нулте стопе и даље иде неодлучном путањом. Присутнасуибројнаограничењапривредномразвоју: релативнонизакнивоукупнепривреднеактивности, низакнивоинвестиционеактивности, високстепеннезапослености, високспољно-трговинскидефицитинизакнивоконкурентностипривреде. Привреднарецесијакојајезахватилаиједанбројразвијенихземаља на које се наслања наша економија, додатно усложњава проблем.У наредној табели дајемо приказ макроекономских показатеља и предвиђања Владе РС о економских кретањима наредних година.Ипак треба имати у виду да су севе претходне пројекције Владе када је у питању раст привреде и извоза садржане у економскоим политикама и документима оквирног буџета редом пропале.Истовремено су пројекције отплате дугова и раста задужености биле подцјенјене што је установила и Главна служба за ревизију у јединој озбиљној анализи одрживости дуга Републике Српске која је икада урађена.Зато процјене раста БДП-а од 5% годишње у 2018. које предвиђа Влада РС треба узети сарезервом.

 

Табела 2:   Учешће ентитета у БДП-у БиХ у периоду 2009–2015. година

			2009.			2010.			2011.			2012.			2013.		2014.		2015.
	Номинални БДП за БиХ (у		24.307			24.879			25.772			25.734			26.282		27.304		28.540
	милионима КМ)
	БДП за БиХ (у %)		100			100			100			100			100		100		100
	БДП за Федерацију БиХ (у %)		63,83			64,28			63,98			64,33			64,36		64,97		65,51
	БДП за Републику Српску		33,88			33,44			33,69			33,36			33,33		32,76		32,06
	(у %)
	БДП за Брчко Дистрикт (у %)		2,28			2,28			2,33			2,31			2,31		2,27		2,43

Извор:   Агенција за статистику БиХ и Федерални завод за статистику

 

 

Процјене макроекономских показатеља за 2015. год. и пројекције

за период 2016-2018. година.(Влад РС)

	2011	2012	2013	2014	2015	2016	2017	2018
БДП у милионима КМ –
номинални	8.682	8.585	8.761	8.847	8.873	9.135	9.536	10.012
Број становника – у милионима	1,43	1,43	1,43	1,42	1,42	1,42	1,41	1,41
БДП по становнику у КМ	6.073	6.006	6.146	6.225	6.256	6.454	6.752	7.104
% раста БДП-а, номинално	4,4%	-1,1%	2,1%	1,0%	0,3%	2,9%	4,4%	5,0%
% раста БДП-а, реално	0,8%	-1,1%	1,9%	0,2%	1,4%	2,4%	2,7%	3,0%
Инфлација - годишња стопа	3,9%	2,1%	0,0%	-1,2%	-1,0%	0,5%	1,5%	1,7%
Просјечне нето плате у КМ	809	818	808	825	833	842	853	865
Увоз у милионима КМ	4.578	4.488	4.558	4.946	4.575	4.777	5.053	5.352
Раст увоза у %	13,0%	-2,0%	1,6%	8,5%	-7,5%	4,4%	5,8%	5,9%
Извоз у милионима КМ	2.561	2.375	2.604	2.692	2.613	2.744	2.936	3.171
Раст извоза у %	17,6%	-7,3%	9,7%	3,4%	-2,9%	5,0%	7,0%	8,0%
Покривеност увоза извозом у %	55,9%	52,9%	57,1%	54,4%	57,1%	57,4%	58,1%	59,2%
Стопа незапослености %	24,5%	25,6%	27,0%	25,7%	25,2%	24,7%	24,2%	23,7%

 

Раст задужености и буџетске потрошње  наредних година би могли додатно да притисне привреду РС и доведу до нове рецесије, па је осим реформи јавне управе коју предвиђа Аранжман са ММФ-ом потребн предузети конкретне кораке у области привредне реформе и подстицања раста. Ранијих година, упркос разним програмима подршке финансираним од стране Владе и локалних заједница, подаци показују да се у томе није успјело.Иако Влада у економским политикама покушава да наметне тврдњу да владају позитивни трендови,  што доказује непрекидним смањењем броја незапослених, чињеница је да је РС данас има мање запослених него прије 8 година.У следећој табели дат је упоредни приказ броја запослених у оба ентитета у протеклом периоду.

 

 

Преглед кретања броја незапослених.

 

 

Смањење броја запослених за упоредним смањењем броја незапослених може се објаснити дјелимично  негативним демографским трендовима, али понајвише миграцијама становништва.Завод за статистику РС престао је да броји оне који напуштају РС,  па данас није могуће имати прецизне податке о томе. Због тога ова појава на коју се дуго указује у смислу одлива мозгова,  представља проблем који захтјева ширу друштвену расправу.Оно што је за привреду важно, а што показују ови трендови јесте да досадашња стратегија није дала резултат и да је Српској потребан заокрет када је у питању вођење економске политике, прије свега у области развоја реалног сектора.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

1.1Анализа стања индустрије Републике Српске

 

 

 

                             Учешће најзначајнијих сектора прерађивачке индустрије у укупној индустрији у периоду 2012–2015. година, према оствареној производњи

		Сектори прерађивачке индустрије					Учешће у укупној индустрији (%)
						2012.				2013.				2014.				2015.
	Метална индустрија				17,70				16,40				16,95					16,84
	Дрвна индустрија				7,89				10,48				9,85					9,67
	Индустрија текстила, коже и обуће				7,82				7,33				8,82					9,11
	Прехрамбена и дуванска индустрија				11,14				13,06				12,67					12,26
		УКУПНО:			44,55				47,27				48,29					47,88

Извор:  Републички завод за статистику РС

 

Годишња стопа раста физичког обима индустријске производње у Републици Српској у периоду 2010–2015. година (у %)

 

 

Подручја индустрије

 

 

УКУПНО ИНДУСТРИЈА (Б + Ц + Д):

 

ПРЕРАЂИВАЧКА ИНДУСТРИЈА (Ц):

 

 

Годишња стопа раста физичког обима

 

индустријске производње (у %)

 

2010	2011	2012	2013	2014	2015
2009	2010	2011	2012	2013	2014
5,4	4,8	-4	4,1	0,6	3

 

5,5		4,3		-4,4		4,2		4,9		3,2

 

 

10

 

11

 

12

 

13

 

14

 

15

 

16

 

 

Производња прехрамбених производа		6,5		-5,4		-0,3		14,8		6,2		5,3
Производња пића		-8,1		-1,3		23,4		13,8		-2,7		10,2
Производња дуванских производа		-22,9		-25,7		-39,3		-24,8		-17,1		300
Производња текстила		-43,3		22,9		-58,7		20,7		-18,2		-9,2
Производња одјеће		-28,6		2,4		-15,9		31,2		15,4		2,9
Производња коже и производа од коже		24		17,9		-11,3		12,8		11,1		3,2
Прерада дрвета и производа од дрвета и
плуте, осим намјештаја; производња		1,1		14		1,1		14,2		1		-2,6
предмета од сламе и плетарских матер.

 

17      Производња папира и производа од папира

18      Штампање и умнож. снимљених записа

 

₁₉         Производња кокса и рафинисаних нафтних производа

 

20      Производња хемикалија и хемијских произ.

 

₂₁         Производња основних фармацеутских производа и фармацеутских препарата

 

₂₂         Производња производа од гуме и пластичних маса

 

₂₃         Производња осталих производа од неметалних минерала

 

24      Производња базних метала

 

₂₅         Производња готових металних производа, осим машина

 

₂₆         Производња рачунара, електронских и оптичких производа

 

27      Производња електричне опреме

28      Производња машина и опреме д. н.

 

₂₉         Производња моторних возила, приколица и полуприколица

 

 

 

-4,7		-3,5		-4		4,4		-0,4		-1
23,9		-10,6		14,9		-29,7		4,8		-16
12,5		15,5		-14,3		6		-8,3		-2,4
5,7		2,4		3,7		9,5		14,5		3,8
-17,2		30,7		47,1		11		2,1		-7,1
-6,1		-0,6		-19		34,5		35,6		12,3
5,7		3,2		-18,2		-30,9		16,7		4,6
35,3		-28,4		7,2		-29,2		-25,8		5
3,1		2,7		4,3		3,5		10,9		6
39,5		33,4		24,9		59,2		-21		-27,1
-6,2		-15		-2,3		37,9		-9,1		19,2
-48,4		1,7		-11,2		75,5		-9,3		-16,6
23,7		11,5		-28,6		14		0,5		3,5

 

	30		Производња осталих саобраћајних средст.		-28,3		-21,7		48,6		28,2		1,7		-30,1
	31		Производња намјештаја		-4,9		25,9		-7,6		20,7		14,4		2,9
	32		Остала прерађивачка индустрија		25,3		-26,2		27,7		160,5		8,1		-1,9
	33		Поправка и инсталација машина и опреме		150,6		20,8		10,7		-22,7		4,7		-6,6

Извор:     Републички завод за статистику Републике Српске

 

1.2.Спољнотрговинска размјена индустрије

			Спољнотрговинска размјена у периоду 2009–2015. година
							2009.				2010.				2011.				2012.				2013.				2014.				2015.
		Република Српска					1.672.915				2.177.809				2.560.808				2.374.737				2.604.090				2.692.013				2.513.206
		(извоз у 000 КМ)
		Република Српска					3.567.879				4.053.084				4.577.526				4.487.548				4.557.635				4.946.061				4.296.086
		(увоз у 000 КМ)
		Спољнотрговинска					5.240.794				6.203.893				7.138.334				6.862.285				7.161.725				7.638.074				6.809.292
		размјена Републике
		Српске
		Покривеност увоза					46,9%				53,7%				55,9%				52,9%				57,1%				54,4%				58,5%
		извозом у РС
		Индустрија					1.566.745				2.006.518				2.355.439				2.176.930				2.373.815				2.490.835				2.327.495
		(извоз у 000 КМ)
		Индустрија					3.357.875				3.823.847				4.325.886				4.247.046				4.313.846				4.701.717				4.039.287
		(увоз у 000 КМ)
		Покривеност увоза					46,7%				52,5%				54,4%				51,3%				55%				53%				57,6%
		извозом у ндустрији
		Учешће извоза					93,65%				92,13%				91,98%				91,67%				91,16%				92,46%				92,60%
		индустрије у извозуРС
		Прерађивачка
		индустрија					1.311.573				1.699.792				2.111.891				2.032.976				2.130.882				2.305.657				2.211.611
		(извоз у 000 КМ)
		Прерађивачка
		индустрија					2.647.234				2.749.315				2.968.159				2.996.286				3.074.468				3.600.037				3.338.194
	(увоз у 000 КМ)
		Покривеност увоза
		извозом у прерађивач.					49,54%				61,83%				71,15%				67,85%				69,31%				64,05%				66,25%
		индустрији
		Учешће извоза
		прерађив. индустрије					78,40%				78,05%				82,46%				85,62%				81,83%				85,58%				88,00%
		у укупном извозу РС

 

 

 

 

 

 

Извоз Прерађивачке индустрије (2009–2014. година) у 000 КМ

Графикон 1:Извоз прерађивачке индустрије (2009–2015. година), у хиљадама КМ

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Извор:    Републички завод за статистику Републике Српске

 

 

 

Спољнотрговинска размјена прерађивачке индустрије у периоду 2009–2015. година, у милијардама КМ

 

4,00			2,75				2,97			2,99			3,07	3,60	3,34
	2,65
3,00														2,31	2,21
			1,70			2,11				2,03			2,13
2,00		1,31
1,00
0,00
		2009	2010				2011			2012			2013	2014	2015
-1,00
	-1,34		-1,05				-0,86			-0,96			-0,94	-1,29	-1,13
-2,00
					Извоз				Увоз			Салдо робне размјене

 

Извор: Републички завод за статистику РС

 

 

1.3.Број запослених радника у индустрији

Број запослених радника у индустрији у периоду 2011–2015. година

		Број запослених радника				2011.				2012.				2013.				2014.				2015.
	ИНДУСТРИЈА УКУПНО (Б + Ц + Д)					58.242			58.014				57.876				61.655				62.977
	ВАЂЕЊЕ РУДЕ И КАМЕНА (Б)					4.918			4.932				4.866				5.155				5.288
	ПРЕРАЂИВАЧКА ИНДУСТРИЈА (Ц)					46.372			45.968				45.844				48.935				49.857
	ПРОИЗВОДЊА И СНАБДИЈЕВАЊЕ
	ЕЛЕКТРИЧНОМ ЕНЕРГИЈОМ, ГАСОМ, ПАРОМ					6.952			7.114				7.166				7.565				7.832
	И КЛИМАТИЗАЦИЈА (Д)
Извор: Републички завод за статистику Републике Српске

 

 

Број и учешће запослених у привредним друштвима Републике Српске према секторима прерађивачке индустрије, за период 2013–2015. година

																										Учешће у
		Запослени у привредним																								укупном броју
						2013.				2014.				2015.				2014/2013				2015/2014				запослених у
		друштвима (без
						година				година				година				(у %)				(у%)				привредним
		предузетника)
																										друштвима у
																										2015. години (у %	)
	Укупан број запослених у				201.890				204.714				207.709				1,40				1,46				100
	привредним друштвима РС
	Прерађивачка индустрија				40.742				43.209				46.707				6,06				8,10				22,49
	Метална индустрија				11.247				11.458				9.160				1,88				-20,06				4,41
	Индустрија текстила, коже				9.363				10.296				11.697				9,96				13,61				5,63
	и обуће
	Дрвна индустрија				7.858				8.821				11.066				12,26				25,45				5,32
	Прехрамбена и дуванска				5.906				6.516				8.134				10,33				24,83				3,92
	индустрија
	Извор:   Републички завод за статистику РС

Запослени у привредним друштвима прерађивачке индустрије према степену стручне спреме и полу, у периоду 2010–2015. година

										2010.				2011.				2012.				2013				2014.				2015.
		УКУПНО							43.050				40.915				40.900				40.742				43.209				44.461
		ВСС и ВШС				укупно				3.372				3.289				3.610				3.581				3.698				4.039
						жене				1.257				1.230				1.455				1.449				1.521				1.753
		ВКВ				укупно			2.227				2.065				2.043				1.773				1.725				1.461
						жене			250				235				193				165				179				124
		ССС				укупно				15.595				14.976				15.312				15.795				17.659				18.830
						жене				7.040				6.551				6.510				6.683				7.628				8.237
		НСС				укупно			1.366				1.437				1.130				1.167				1.246				1.314
						жене			621				658				552				497				485				509
		КВ				укупно				13.524				13.137				13.070				13.028				13.336				13.292
						жене				4.177				4.080				4.262				4.488				4.698				4.671
		ПК				укупно			1.790				1.642				1.424				1.300				1.304				1.080
						жене			624				728				592				527				532				458
		НК				укупно				5.176				4.369				4.311				4.098				4.241				4.445
						жене				2.557				1.983				2.028				1.979				2.133				2.255

Извор: Републички завод за статистику Републике Српске

 

 

 

Преглед утрошених сртедстава по пројектима  запошљавања Министарства рада и борачко-инвалидске заштите у периоду 2009–2015. година

Укупна

Од чега

Од чега

Од чега

средства

Укупан

Од чега

број

средства у

број

Рб

Назив пројекта

за

број

средстава

запосле-

прерађ.

запослених

реализац.

запосле-

у привреду

них у

индустрију

у прерађ.

пројекта

них

(КМ)

привреди

(КМ)

индустрији

(КМ)

Пројекат запошљавања

1.

и подршке стицању

13.452.952

2.038

8.046.844

1.381

2.222.164

463

радног искуства младих

у  статусу приправника

 

2.            Пројекат подршке мрежама социјалне сигурности и запошљавању (ССНЕСП) спроводио се упериоду 2012–2014. кроз четири компоненте, а двије компоненте су спровођене и у прерађивачкој индустрији:

 

 

	2.1. Запошљавање код												1.797.500		1.293		738.500			496
	послодавца								4.662.961		2.719
	2.2. Самозапошљавање												1.293		720		64.500			30
	3.					Пројекат подршке запошљавању и самозапошљавању РВИ, дјеце погинулих бораца ВРС и
						незапослених демобилисаних бораца ВРС „Заједно до посла“ спроводио се кроз три компоненте:
	3.1.  Суфинансирање												1.664.600		668		528.800			91
	запошљавања код послодавца
	3.2. Самозапошљавање								10.556.800		2.374		3.779.300		802		407.000			88
	демобилисаних бораца и РВИ
	3.3. Суфинансирање запошљав.												2.986.750		431		1.285.250			211
	дјеце погинулих бораца
	4.			Пројекат подршке запошљавању у привреди Републике Српске спроводио се кроз двије компоненте
				у периоду 2013–2015. година:
	4.1.Суфинансирање												7.435.600		3.217		4.128.486			1.794
	запошљавања код послодавца
									11.582.100		4.488
	4.2. Суфинансирање												3.300.500		890		352.800			97
	самозапошљавања
	5.			Пројекат подршке запошљавању лица изнад 45 година старости спроводио се кроз двије
				компоненте у 2015. години
	5.1. Суфинансирање												768.000		265		447.000			149
	запошљавања код послодавца
									1.731.000		543
	5.2. Суфинансирање												480.000		120		36.000			9
	самозапошљавања
						УКУПНО			41.985.813		12.162		30.260.387		9.787		10.210.500			3.428
	Извор:					Министарство рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске

 

 

 

 

 

 

 

У том смислу чињеница о смањењу укупно запослених у РС о којој је било ријечи у уводној анализи добија сасвим нову димензију. Владини пројекти подршке запошљавању очигледно у протеклом периоду нису довели до пораста укупне запослености у РС. Напротив, број радних мјеста је смањен што захтјева ширу расправу о будућем начину утрошка средстава.

1.4.SWOT анализа индустрије

SWОТ анализа је кључно средство за одређивање компаративних предности Прерађивачке индустрије Републике Српске, која упућује на развојне циљеве и приоритете.

Свако привредно друштво,уоквируодређене области Прерађивачке индустрије, мораводитирачунаоунутрашњојорганизацијииспољном окружењу. Утицаји спољне околине на пословање привредних друштава могу бити позитивни, са аспекта стварања прилика за раст конкурентности, проналазак нових тржишта и пословних партнера. Са друге стране, утицаји спољне околине на пословање привредних друштава могу бити и негативни, са ефектима стварања пријетњи.

SWОТанализа даје објективну оцјену о усклађености способности привредних друштава са условима у околини. У том контекстуSWОТ анализа се може разумјети као приказ унутрашњих снага ислабости и спољних прилика и пријетњи са којима се суочава Прерађивачка индустрија. SWОТ анализа ће послужити у идентификацији стратегије којом ће се на најбољи могући начин искористити снаге иминимизирати слабости, те капитализовати прилике и минимизирати пријетње у Прерађивачкој индустрији.

SWOT анализа се може посматратина нивоу комплетне Прерађивачкеиндустрије, на нивоу њених области и на нивоу самих привредних друштава. Фокус ове анализе је на нивоу Прерађивачке индустрије, узнапомену да процјене за тај ниво могу значајно да одступају од процјене за ниво привредног друштва, с обзиром да у једној области Прерађивачке индустрије постоје привредна друштва са различитимстратешким позиционирањем у односу на факторе спољне (прилике и пријетње) и унутрашње околине (снаге и слабости).

За израду SWОТанализе кориштени су подаци из примарних и секундарних извора. Примарни подаци су прикупљени путем анкетног испитивања привредних друштава, а секундарни подаци су прикупљени од институција које се службено баве прикупљањем и обрадом података.

 

 

 

 

2. СТРАТЕГИЈА РАЗВОЈА МЕТАЛНЕ И ЕЛЕКТРО ИНДУСТРИЈЕ

 

 

 

Секторска стратегија развоја металне и електро индустрије Републике Српске за период дефинише основне циљеве и правце развоја металне и електро индустрије на путу ка модерном друштву и развијеној економији. То је истовремено пут придруживања и прикључивања Европској унији на коме ће Република Српска активирати све своје природне, људске, материјалне и геостратешке потенцијале.

 

Сврха Секторске стратегије равоја металне и електро индустрије Републике Српске јесте да се сагледају бројни проблеми и препреке са којима се сектор металне и електро индустрије Републике Српскe суочава у настојању што бољег позиционирања свог положаја у домаћој и извозној привредној структури. Основни приступ стратегије састоји се у томе да се на основу системске структурне анализе металног и електро сектора Републике Српске одреде полазне тачке за даљи развој.

 

 

Ова Стратегија треба да усмјери и олакша трансформацију металног и електро сектора Републике Српске на путу ка придруживању и прикључивању Европској унији.

 

2.1.Анализа стања сектора  металне и електро индустрије

 

Од четири посматрана сектора прерађивачке индустрије, највећи извоз остварује сектор Металне индустрије (око30%укупно оствареног извоза прерађивачке индустрије).Металнаиндустрија је повећала извоз у 2015. години у односу на 2009. годину за 59,50%. Од укупно осам области Металне индустрије, највећи извоз остварују области: Производња базних метала и Производња готових металних производа, осим машина и опреме које заједно извозе око 59% укупно оствареног извоза Металне индустрије. Ипак у овој области примјетан је значајан пад броја запослених.

 

 

 

2.2.Трендкретања броја запослених у металном и електро сектору

 

																										Учешће у
		Запослени у привредним																								укупном броју
						2013.				2014.				2015.				2014/2013				2015/2014				запослених у
		друштвима (без
						година				година				година				(у %)				(у%)				привредним
		предузетника)
																										друштвима у
																										2015. години (у %	)
	Укупан број запослених у				201.890				204.714				207.709				1,40				1,46				100
	привредним друштвима РС
	Прерађивачка индустрија				40.742				43.209				46.707				6,06				8,10				22,49
	Метална индустрија				11.247				11.458				9.160				1,88				-20,06				4,41
	Индустрија текстила, коже				9.363				10.296				11.697				9,96				13,61				5,63
	и обуће
	Дрвна индустрија				7.858				8.821				11.066				12,26				25,45				5,32
	Прехрамбена и дуванска				5.906				6.516				8.134				10,33				24,83				3,92
	индустрија
	Извор:   Републички завод за статистику РС

 

 

 

3.3.Спољнотрговинска размјена

 

 

 

 

 

 

 

3.4.SWОТ анализа металног и електро сектора Републике Српске

 

 

 

Велики  проблеми у развоју већине анкетираних предузећа су услиједили због застарјеле технологије, недовољног инвестирања у технологију и проблема проналаска тржишта.

 

Застарјела технологија- инсталисани производни капацитети (у погледу обима) нису ограничавајући фактор повећања производње, али у погледу квалитета (технолошки ниво), структуре и организационе усклађености су знатно неповољни.

 

		СНАГА					СЛАБОСТ
-	Расположивост	релативно		јефтине	-	Постојећа привредна структура
	квалификоване радне снаге				-	Неискориштеност постојећих производних
-	Дугогодишња традиција					капацитета
-	Најнижа стопа пореза на добит у региону (10				-	Застарјела технологија
	%) 3				-	Слаба повезаност универзитета и развојно
-	Национални	третман	иностраних			истраживачких институција са привредом
	инвестиција				-	Ниске домаће инвестиције
-	Преференцијални извозни режими				-	Губитак тржишта
-  Законска уређеност финансијског тржишта					-	Висока дуговања
-	Геостратешка	позиција:  близина		тржишта	-	Недостатак обртног капитала
	без језичких баријара и познавање навика у
	земљама бивше Југославије				-	Недостатак	квалификоване  и	стручне
-  Близина тржишта Европске уније						радне снаге
		ПРИЛИКЕ					ПРИЈЕТЊЕ
-	Економска интеграција Републике Српске у				-	Раст конкуренције земаља из окружења
	привреду Европе				-	Недостатак мотива за стране инвестиције у
						индустрију РС
-	Везивање у кластере,				-	Интерес страних инвеститора за куповину
						тржишта	Републике   Српске,	а   не

 

-  Кориштење искуства држава у окружењу

производних капацитета

-

Промовисање и увођење нове технологије у

-

Несразмјерно

ниске

инвестиције   у

постојећа и нова предузећа

производне  дјелатности  у  односу  на

-

Коришћење  иновационих

потенцијала  за

трговину  што

имплицира  малу

стопу

додатне вриједности

трансфер  знања  и  технологије  (пословни

центри,  инкубатори,  научно  технолошки

-

Потешкоће

у

усвајању

међународних

паркови)

техничких

стандарда

за

домаће

-  Успостављање

сарадње

и

кооперације

произвођаче

постојећих институција и развијање нових за

-

Долазак мултинационалних компанија

подршку развоју

-

Висока друштвена и социјална давања која

-

Успостављање

веза  између

привредних

оптерећују развој

субјеката и образовних институција

-

Глобално финансијско тржиште

-

Промовисање  привреде  РС  и  програми

привлачења домаћих и страних инвеститора

-

Бржа

валоризација

неискориштених

капацитета путем већег прилива СДИ

 

 

 

 

 

 

3.5.Конкурентност металног и електро сектора

 

Да би привреда Републике Српске била конкурентна све захтјевнијем свјетском и европском тржишту поставља се захтјев да наши производи буду јефтинији и при томе задовоље све тржишне стандарде који се пред њих постављају. Амбијент пословања у РС мора бити прилагођен оном који влада у земљама окружења и оним заштитним и подстицајним мјерама које су присутне на тржиштима регије. Промјеном пословног амбијента мора се стварати повољна производна и тржишна клима која ће наш производ и произвођаче приближити интересима иностраног тржишта и на тај начин отворити пут за пласман наших роба и услуга.

 

 

Због ограничености домаћег тржишта, предузећа своју конкурентност граде повезивањем са предузећима са других тржишта и других земаља. Пословна околина предузећа металног и електро сектора представља оквир у коме се гради конкурентност појединих индустрија, у којој нарочито долазе до изражаја фактори специфични за поједине секторе. Тај методолошки оквир састоји се у процјени утицаја домаће и међународне базе конкурентности на конкурентност појединих предузећа. Однос утицаја домаће и међународне базе конкурентности металног и електро сектора зависи од производно-тржишних карактеристика појединих типова производње и производа, у зависности од тога у којем су обиму и на какав начин интернационализовани поједини производни процеси у оквиру металног и електро сектора. Тако, на примјер, због знатно вишег степена глобализације аутомобилске индустрије, утицај међународне базе конкурентности биће много већи него код металног сектора усмјереног на грађевинарство.

 

Наглашена међународна димензија услова тражње омогућава да се конкурентност металног и електро сектора РС изграђује на нивоу далеко већем од оног који би дозвољавао домаћ оквир услова тражње. Та разина подразумијева већи обим аутпута, већу продуктивност, већу тржишну присутност и већу способност адаптирања на тржишне прилике које стварају глобално и регионално тржиште. У будућности, тржишна оријентација металног и електро сектора РС ће све више бити окренута приликама које пружају глобално и регионално тржиште. Ту оријентацију ће моћи спроводити компаније са растућим удјелом страног директног инвестирања, које имају способност интегрисања глобалних тржишних прилика.

 

 

3. СТРАТЕГИЈА РАЗВОЈА ДРВНЕ ИНДУСТРИЈЕ

 

 

Шумски комплекс је одувијек представљао национално богатство и један од основних потенцијала садашњег и будућег привредног развоја Републике Српске.

 

Област шумарства и дрвне индустрије чине веома значајну репроцијелину и представљају један од највећих потенцијала привреде и економије Републике Српске.

 

Капацитети дрвне индустрије лоцирани су на ширем подручју Републике, то је битно са становишта стварања услова за веће и равномјерније запошљавање, као и задржавање становништва у појединим регијама. За предузећа из ове области може се рећи да су равномјерно распоређена на простору Републике Српске.

 

Дрвна индустрија има посебан и стратешки значај за Републику Српску. Има важну улогу у стварању друштвеног производа, запошљавања и спољној трговини.

 

Развој дрвне индустрије се заснива на кориштењу домаћих природних ресурса и извозно је оријентисана. Спада у ријетке гране привреде, које остварују суфицит у робној размјени са свијетом.

 

 

У  дрвопрерађивачкој индустрији потребно је промијенити структуру сектора (однос примарне

 

и   финалне производње), као и структуру извоза и увоза. Из тих разлога неопходан је подстицај одређеним циљаним мјерама и активностима и на тај начин омогућити промјену структуре у корист извоза и структуру прераде дрвета у корист финалних производа што веће додане вриједности.

 

Реиндустријализација у својој основној идеји треба ријешити структурни несклад и осигурати нови степен раста и развоја кроз извоз и конкурентност производа.

 

Треба имати у виду да развитак модерних технологија у дрвопрерађивачкој индустрији, промјене у финансијском сектору, свеобухватна глобализација, као и друге фундаменталне промјене, чији ће се промјене и даље убрзавати у наредним годинама, проширују оквире за формирање развојне стратегије. Зато су данас претпоставке и подлоге стратегије развоја битно другачије него што су биле прије неколико година.

 

3.1Анализа стања сектора

 

Иверица и сродни производи, чији је увоз у Републику Српску у периоду 2010–2014. година износио 95.897.334 KM. Иверица се користи у производњи намјештаја и за њом постоји велика потражња, што условљава и велики увоз. Одређени капацитети у дрвопрерађивачкој индустрији имају технологију за производњу овог производа, међутим исте су застарјеле, па се иверица не производи у Републици Српској.

 

У утврђивању стратегије и ревитализације дрвне индустрије важну улогу имају сљедеће карактеристике:

 

- Кориштење домаће сировине, самообновљиве и и просторно расположиве на већемдијелу Републике Српске;

 

- Традиција у преради дрвета дуга преко 150 година; - Трајна извозна усмјереност;

-  Дугорочна тенденција пораста потражње производа свих фаза прераде дрвета;

 

- Могућност високог степена запошљавања у малим мјестима, гдје је то често и јединиизвор прихода становника;

 

-  Релативно еколошки прихватљива дјелатност.

 

Несумљиво је да су до сада остварени резултати у сектору дрвне индустрије добрим дијелом посљедица наведених карактеристика. Отуда и потреба за подстицањем њезиних конкурентских и извозних способности, у будућности, орјентисаних на финалну производњу.