Јавна предузећа презадужена

У Републици Српској нема јавног предузећа које је финансијски јако, половина их има врло висок финансијски ризик, управљање је нетранспарентно и без одговорности, речено је данас на презентацији извјештаја Међународног монетарног фона (ММФ) о раду јавних предузећа у БиХ коју је организовало Удружење Мисли добро.
У извјештају ММФ-а је наведено да су јавна предузећа у БиХ презадужена, да управљање њима нетранспарентно те да нема никакве одговорности менаџмента за резултате које остварују.
У ФБиХ чак не постоји ни податак о броју предузећа која су у државном власништву, док у РС постоји листа, али није ажурирана од 2012. године.
Навели су и да су јавна предузећа у БиХ у 2017. исплатила дивиденду од 81 милион КМ, док су из буџета, путем субвенција и трансфера, добила 210 милиона КМ, односно 2,5 пута више него што су уплатили у буџет.
ММФ је изнио податак да у БиХ има више од 550 државних предузећа, од чега у Српској 235 и да запошљавају десет одсто укупне радне снаге.
„Више од половине јавних предузећа у РС, прецизније њих 135 је веома задужено“, додаје се у извјештају, а преноси портал Капитал
Као примјере предузећа која имају веома висок финансијски ризик ММФ је навео Матично предузеће ЕРС, „Електрокрајину“, „Аутопутеве РС“, „Путеве РС“, „Желејзнице РС“, „Шуме РС“.
Упркос томе, навели су, јавна предузећа константно повећавају број запослених.
ИРБ-у дата широка овлашћења, а нико их не контролише
ММФ се осврнуо и на рад Инвестиционо-развојне банке РС истичући да она има веома широке надлежности, а да не постоји државна агенција која врши надзор над њеним радом.
„У ИРБ-у има доста посла. Неопходно је унаприједити услове за избор управе.  ИРБ не објављује кварталне извјештаје, Главна служба за ревизију јавног сектора РС је није контролисала од 2012. године“, речено је на презентацији.
На презентацији се могао чути и став да су предузећа политички плијен и да се не постављају стручни кадрови.
Резидентни представник ММФ-а у БиХ Франциско Пароди је након презентације извјештаја истакао да  јавни сектор није профитабилан, да има велика задужења и да многа предузећа не успијевају да измире своје краткорочне обавезе.
„Владе се не понашају као добри власници тих предузећа. Постоји много тога што би владе требале да ураде да би унаприједиле рад ових предузећа, односно механизам кроз који ће позивати на одговорност оне који раде у државним предузећима. У нашој студији тражи се већи ниво транспарентности и одговорности у јавном сектору“, истакао је Пароди и додао да јавна предузећа у БиХ дугују око милијарди КМ и да је сектор презадужен.
Бранко Кецман, представник Удружења „Мисли добро“, које је организовало презентацију, рекао је да основни показатељ који се гледа приликом оцјењивања квалитета рада било гдје у свијету јесте поврат на капитал који у државним предузећима у РС износи свега 0,1 до 0,2 одсто, док је у Словенији 6,1 одсто.
„Република Српска управља са капиталом од пет милијарди КМ, да имамо поврат на капитал четири одсто то би сваке године значило 200 милиона, односно једна мања хидроцентрала сваке године“, казао је Кецман.
(Capital.ba)

Претрага

Календар догађаја

Прошли мјесец Децембар 2019 Следећи мјесец
П У С Ч П С Н
week 48 1
week 49 2 3 4 5 6 7 8
week 50 9 10 11 12 13 14 15
week 51 16 17 18 19 20 21 22
week 52 23 24 25 26 27 28 29
week 1 30 31